Sekulic Mirko- Užički slikar

Galerija slika ulja

Galerija slika ulja

Galerija slika ulja

Galerija slika pastel

Galerija slika pastel

Galerija slika pastel

Današnji dan…


Нека је срећан, у здрављу проведен и Богом благословен Празник над празницима – Васкрсење Господње, уз најрадоснији поздрав
ХРИСТОС ВАСКРСЕ
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ

Рођена земљо јеси ли знала? Ту је погино батаљон цео… Црвена крв је процветала кроз снежни покров хладан и бео. Ноћу је и то завејо ветар. Ипак на југу… војска корача… Пао је четрнаести километар, ал` никад неће Кадињача.


U doba ove Korone u pauzama kad ne radim u Domu, prelistavah malo slike, gle čuda prošlo leto bih na Kadinjači.

Spomen kompleks Kadinjača, nastao u periodu između 1952 i 1979 godine, svedoči o borbi Radničkog bataljona 1941 godine. Borci Radničkog bataljona hrabro su se suprostavili nemcima u odbrani Užičke Republike, skoro ceo bataljon je stradao u junačkoj borbi.

Сам комплекс представља сложену архитектонско-музеолошку целину који чини низ сегмената. У првој фази, године 1952. на Кадињачи је подигнут споменик пирамидалног облика под којим се налази костурница у којој почивају посмртни остаци припадника Радничког батаљона страдалих током битке на Кадињачи.

Комплекс се састоји од три целине:

  • амфитеатар Ужичке републике
  • алеја Радничког батаљона
  • висораван слободе

Посебан сегмент комплекса чини музејска поставка у Спомен дому, са преко три стотине аутентичних предмета и докумената махом у вези са припадницима Радничког батаљона. У питању су лични документи, фотографије, архивска грађа, оружје и други тродимензионални експонати.

Ipak je najbolje pogledati slike, nisu loše jednog sunčanog avgusta prošle godine nastale.

Još jedno leto u Šušnju ….


Nekako volim kad se vratim na mesto gde sam bio, pogotovo ako sam lepo prošao i prethodni put. I tako dodjoh u isto mesto, ista vila Pristan, ma ista soba. Vreme taman, pirka vetric, nema vrucine, divota.

Šušanj, za divno čudo čist, nema djubreta okačenih na ogradu ispred kuća…

I tako, ja odo na kupanje, zaslużio sam 😂😂

Slika se….


Slike urađene prošle godine, nikako da ih objavim, pa eto…

Sekulic Mirko, slike u ulju na platnu, okolina Zlatibora, Tare
Sekulic Mirko, slike u ulju na platnu, okolina Zlatibora, Tare

Posle dužeg vremena počeh i ja da slikam….


Au, što me nešta ili nešto uvatilo, nikako da slikam. A šteta je, mislim ja, izleti i po neka lepa slika. I tako posle skoro dve godine, slikam. Sad red je da i to pokažem zar ne.

I tako evo prvih završenih, što bi ja reko skroz

ulje na platnu, 40×50 cm…
Zima, ulje na platnu, 65×45 cm..
Na reci, ulje na platnu, 46×33 cm

Tara jedinstvena planina Srbije


Prošle godine negde u novembru bih malo na Tari predivnoj planini, koja za razliku od Zlatibora još uvek liči na planinu. Omorika hotel, okružen borovom šumom pravo stecište za zaslužan odmor.Ovde želim da pokažem okolinu Tare, ali borove, koji su načičkani uz tzv. Stazu zdravlja, tik uz hotel.

Uska staza ko stvorena za šetnju. Borovi svuda oko nas…

Bliži se ponoć……


Polako se sabiram, zovem da platim….


U tami, ne otvaram oči, osećam te na senci na zidu, dišeš taman da znam da si tu…Moj bože mogao si i bolje podeliti karte moje sudbine, ma pusti me duže da budem kraj nje….Ipak, hvala ti i za ovo, znaj da sam sretan….Polako se sabiram, zovem da platim, imaću valjda dovoljno….Ženo, odakle ti dođe, izu me iz cipela, umiri mi dušu, ote mi snove……
Znam da si tu, bdiješ pratiš moj korak, izađi na svetlost da te vidim….Znam da ćeš biti dugo tu, pratiš me ko duh, osećam tvoj dah, obraz mi bridi….
Prolaziš tiho kroz moje misli, zaključo bi te, ne mogu…Prisloni tvoj obraz na moj dlan, hoću da te vajam, budi moja Madona, Jovanka, Liza, anđeo moj….

Jednom kada odem…..


Hoćeš li uopšte znati, jednom kada odem…..
Oćeš li zaplakati, dal ćeš iskreno nešto osetiti, jednom kada odem…
Koliko želeo, jednom kada odem, neću biti tu, makar da te vidim, jednom kada odem…
Oćeš li se setiti naših dana, jednom kada odem…

Rekao je….doći će po mene, jednom kada odem…. Hoćeš li paleći sveću iskreno zaplakati, jednom kada odem…
Jednom kada odem…. toliko toga bih ti rekao, jednom kada odem…seti se moje slave, da Jovana, topao Jovan u januaru, jednom kada odem…Možda ćeš nekad i pustiti suzu, biva to kad te drugi ostavljaju, jednom kad odem…..Ma ne ne žalim, ja sam iskreno voleo, jbg….
Jednom kada odem…..

Kad potražiš pomoć od travara, za slamku se hvataš


Dugo sam se dvoumio dali da o ovome uopšte pišem, al treba reći i o ovome nešto, što da ne.

Pre dve godine saznam da imam potstanare, kamenje u oba bubca, koji polako počinju da se javljaju. Ajde uradim ultrazvuk, saznam da imam i u žuči, lepo, krenula zajebancija društva kupujemo ti cement, taman za podzidu.

E onda počnu bolovi, onako dobri, rekoše meni doktori da prvo sredim žuč, al ebiga ja u zdravstvu, tu važi nepisano pravilo da najebemo kad odemo pod nož. Jok ja, ma ima alternative, kakav nož, jok ja. I tako krenem da se raspitujem o mojoj temi, kažu čajevi čuda naprave od kamena, ma ko laserom ode. Počne raspitivanje, znaš ono kad te nešta žulja, pojavi se milion ljudi sa istim žuljanjem.

I dobijem ja telefon od čiče koji pravi čaj, treba samo da dođem da preuzmem. Ma prijatelju daj da pošeljem pare, ti poštom trave i super. Jok kaže čiča moram da te vidim, znaš za svakog specifični čajevi. Ajd dobro, al zebem nešto, oće li me to pregledati, auh bre… Odem ja po čaj, podaleko od mene, ajd za zdravlje nije skupo, dođem ja straćara i velika kuća, jedna pored druge.

Zovnem čiču (neću pominjati imena), izađe iz kućetine, uvede me u straćaru. Počinje ispitivanje, te otklen si, te ovo, ono… Klima čiča ko da je Papa Pavle u najmanju ruku, pa kad poče da mi objašnjava kako je izlečio ma milion ljudi od kamenja u Srbiji. A inostranstvo, ma ne pitaj bre, još mi iz Beča zahvalan čovek šalje po 100 evra, e dokurca, mislim sad sam najebo… Dobro znaš ja znam da se ovde nema, pa kolko ko da….Auh dobro je, idemo dalje…..I tako da ne dužim kaže on sad ćeš dobiti spremljene trave, kući ih kuvaš i gotovo. piješ 10 dana i gotovo. Ja reko dobro oću da pođem, razmišljam kolko je to od ruke, slučajno pitah, šta dugujem?!! E prc, zajeb moj, kaže 25 evra….. Ajde uzeh ja to i dođoh kući kuvah, i ništa sve isto, čini mi se više me boli. Zovnem ja njega i kažem ništa nije uspelo, mrtav ladan kaže nemoguće, nisi dobro kuvao čaj. Naravno prekinem razgovor, idemo dalje.

E onda saznam da u mojoj blizini radi čovek čajeve, ma blizu, oma iza ćoška. Dobro je bar nije daleko. Kako se zove, tako i tako. Ček, ček, ma znam ga, ma lokalni prevarant. E sad ide moja perverzija, oću da vidim šta će reći, znam da me zna, al ja ko fol iz Beograda. Ma ide priča ko po loju, laser, ma raketa, milion izlečenih, razmišljam sjeba mi telefon, ode račun. reko brate pošto to čudo, kaže 50 evra…..Ja zino, al perverzan sam ja po malo. Reko brate, meni rekoše tvrd kamen imam oće li to uspeti kod mene. Aaaa e onda ide drugi čaj, 50 evra isto, nadovezujem se ja. Da, da al uspeh zagarantovan. Pa reko, a da ti meni oma uradiš drugi čaj, šta misliš. Eeee ne mora prvo ovaj, pa posle drugi. Vidim ja kolko sati, kažem mu da dolazim lično po čaj i tras slušalicu.

I bi kiša, foto Đajić Rajko

I bi kiša, foto Đajić Rajko

Treći slučaj, događa se opet podalje od mene, vrhunac je kad čiča kaže moraš doći, poneti ultrazvuk star 10 dana, i urin rezultat. Ljudi, ma znaš ono kad ostaneš bez teksta, dal da mu jebeš majku odmaili kasnije. Reko jesi doktor, ma jok ja kaže mi… Da ne dužim, odem, isto brale milion izlečenih, ma ubija čaj. Al znaš tebi treba dupla doza, i žuč i bubrezi. Pokazuje mi na ultrazvuku krstiće gde obeležavaju kamenje, ma ko da mi sad radi ultrazvuk. Znaš ono kad vidiš da si se zajebo, al ideš dalje. Iznese dve flaše od kole, dvolitarke, trećina nekih trava, ostalo čaj. Kolko prijatelju, ma kaže samo 4000 hiljade. Sabiram se ja, dok dođoh, pa čaj, sedam iljadarki ode.Da ne dužim, ni on nije delovo, zvao ga, reko mi da nisam dobro pio, znaš mora to tačno na 8 sati. Ma ko da sam debil, dođi spremiću još jednu dozu…..

Naravno, na kraju odoh, izvadih žuč, prestaše bolovi, u bubcima stoji, žigne po nekad, al ebiga. Meni je sad sve ovo zezanje, onako da razveseliš društvo, za stolom. Al kad te boli onda svakakva govna plaćaš i koristiš. Žalosno, al tako je to…. Znam, neko će reći sam si tražio, al muka brate, muka.

I zaključak je, ma život je lep, puna pluća, naduvaj jedro i piči. Kad te bolest skola, ništa ti ne treba…..

Follow Sekulic Mirko- Užički slikar on WordPress.com

Sekulic Mirko

Mirko Sekulić

Mirko Sekulić

O autoru Sekulić Mirko rodjen davne 1963 godine. Zdravstveni radnik, slikar, zaljubljenik u prirodu. Slikam okolinu Zlatibora, Tare i okoline, jos nedirnutu prirodu, dok je jos ima. Zivi u Uzicu,

Личне везе

Види цео профил →

Follow me on Twitter

%d bloggers like this: