Sekulic Mirko- Užički slikar

Kad potražiš pomoć od travara, za slamku se hvataš


Dugo sam se dvoumio dali da o ovome uopšte pišem, al treba reći i o ovome nešto, što da ne.

Pre dve godine saznam da imam potstanare, kamenje u oba bubca, koji polako počinju da se javljaju. Ajde uradim ultrazvuk, saznam da imam i u žuči, lepo, krenula zajebancija društva kupujemo ti cement, taman za podzidu.

E onda počnu bolovi, onako dobri, rekoše meni doktori da prvo sredim žuč, al ebiga ja u zdravstvu, tu važi nepisano pravilo da najebemo kad odemo pod nož. Jok ja, ma ima alternative, kakav nož, jok ja. I tako krenem da se raspitujem o mojoj temi, kažu čajevi čuda naprave od kamena, ma ko laserom ode. Počne raspitivanje, znaš ono kad te nešta žulja, pojavi se milion ljudi sa istim žuljanjem.

I dobijem ja telefon od čiče koji pravi čaj, treba samo da dođem da preuzmem. Ma prijatelju daj da pošeljem pare, ti poštom trave i super. Jok kaže čiča moram da te vidim, znaš za svakog specifični čajevi. Ajd dobro, al zebem nešto, oće li me to pregledati, auh bre… Odem ja po čaj, podaleko od mene, ajd za zdravlje nije skupo, dođem ja straćara i velika kuća, jedna pored druge.

Zovnem čiču (neću pominjati imena), izađe iz kućetine, uvede me u straćaru. Počinje ispitivanje, te otklen si, te ovo, ono… Klima čiča ko da je Papa Pavle u najmanju ruku, pa kad poče da mi objašnjava kako je izlečio ma milion ljudi od kamenja u Srbiji. A inostranstvo, ma ne pitaj bre, još mi iz Beča zahvalan čovek šalje po 100 evra, e dokurca, mislim sad sam najebo… Dobro znaš ja znam da se ovde nema, pa kolko ko da….Auh dobro je, idemo dalje…..I tako da ne dužim kaže on sad ćeš dobiti spremljene trave, kući ih kuvaš i gotovo. piješ 10 dana i gotovo. Ja reko dobro oću da pođem, razmišljam kolko je to od ruke, slučajno pitah, šta dugujem?!! E prc, zajeb moj, kaže 25 evra….. Ajde uzeh ja to i dođoh kući kuvah, i ništa sve isto, čini mi se više me boli. Zovnem ja njega i kažem ništa nije uspelo, mrtav ladan kaže nemoguće, nisi dobro kuvao čaj. Naravno prekinem razgovor, idemo dalje.

E onda saznam da u mojoj blizini radi čovek čajeve, ma blizu, oma iza ćoška. Dobro je bar nije daleko. Kako se zove, tako i tako. Ček, ček, ma znam ga, ma lokalni prevarant. E sad ide moja perverzija, oću da vidim šta će reći, znam da me zna, al ja ko fol iz Beograda. Ma ide priča ko po loju, laser, ma raketa, milion izlečenih, razmišljam sjeba mi telefon, ode račun. reko brate pošto to čudo, kaže 50 evra…..Ja zino, al perverzan sam ja po malo. Reko brate, meni rekoše tvrd kamen imam oće li to uspeti kod mene. Aaaa e onda ide drugi čaj, 50 evra isto, nadovezujem se ja. Da, da al uspeh zagarantovan. Pa reko, a da ti meni oma uradiš drugi čaj, šta misliš. Eeee ne mora prvo ovaj, pa posle drugi. Vidim ja kolko sati, kažem mu da dolazim lično po čaj i tras slušalicu.

I bi kiša, foto Đajić Rajko

I bi kiša, foto Đajić Rajko

Treći slučaj, događa se opet podalje od mene, vrhunac je kad čiča kaže moraš doći, poneti ultrazvuk star 10 dana, i urin rezultat. Ljudi, ma znaš ono kad ostaneš bez teksta, dal da mu jebeš majku odmaili kasnije. Reko jesi doktor, ma jok ja kaže mi… Da ne dužim, odem, isto brale milion izlečenih, ma ubija čaj. Al znaš tebi treba dupla doza, i žuč i bubrezi. Pokazuje mi na ultrazvuku krstiće gde obeležavaju kamenje, ma ko da mi sad radi ultrazvuk. Znaš ono kad vidiš da si se zajebo, al ideš dalje. Iznese dve flaše od kole, dvolitarke, trećina nekih trava, ostalo čaj. Kolko prijatelju, ma kaže samo 4000 hiljade. Sabiram se ja, dok dođoh, pa čaj, sedam iljadarki ode.Da ne dužim, ni on nije delovo, zvao ga, reko mi da nisam dobro pio, znaš mora to tačno na 8 sati. Ma ko da sam debil, dođi spremiću još jednu dozu…..

Naravno, na kraju odoh, izvadih žuč, prestaše bolovi, u bubcima stoji, žigne po nekad, al ebiga. Meni je sad sve ovo zezanje, onako da razveseliš društvo, za stolom. Al kad te boli onda svakakva govna plaćaš i koristiš. Žalosno, al tako je to…. Znam, neko će reći sam si tražio, al muka brate, muka.

I zaključak je, ma život je lep, puna pluća, naduvaj jedro i piči. Kad te bolest skola, ništa ti ne treba…..

Бој на Кошарама – Битка која траје


Бој на Кошарама – Битка која траје

ИвинСвет

Од тог пролећа 1999. свако наредно дочекујем са тугом и поносом. Тугом због неизбежног сећања на „милосрдне часове демократије“, а поносом кад се сетим свих оних који су тих 78 дана Отаџбину бранили животима. Цела Србија је тада била легитимна мета, није се гледало да ли су гађани војни објекти, положаји одбрамбених снага Србије или возови, приватне куће, цивили – за НАТО и екипу Србију и све оне који су тада живели у њој требало је сравнити са земљом, истребити.

Наша Војска и Полиција су тих 78 дана били свима нама на понос. Уз помоћ „штапа и канапа“, али бистрином ума, тактичким решењима, али пре свега великим срцем и храброшћу, бранили су родну груду. Свесни да су на бранику Отаџбине, истом оном који су пре њих бранили војвода Живојин Мишић, Степа Степановић, Путник, да су потомци Див јунака који су прешли Албанију, преживели Солунски фронт, наши браниоци су за тих…

View original post 779 more words

Moj susret sa Linuxom, nepoznanica zvana Linux


Linux

Dugo sam pokušavao da promenim Windows, da jednostavno nisam u njemu, kopkao me Linux već odavno. Godinama unazad sam pokušavao da se opismenim za Linux, ali nekako je bio komplikovan i toliko različit od Windowsa. Instaliram Linux, nebitna verzija, onda vidim da pola drajvera nema, podesi internet, podesi drajvere, ma komplikovano mi to. Šta biva onda, pregazim ga sa Windowsom. Za divno čudo nikad nisam rekao nikad više Linux, uvek me je kopkao. Sećam se Linux Debian, Suse. pregazim ja windows sa njima, i vrlo brzo gomila problema. Drjveri, pa kaže uradi ovo, ono u terminalu, ma koji ti je treminal. Ma katastrofa. Napokon Linux počinje da biva za obične korisnike. Što bi ja reko u pismenosti u kompjuteru ja sam na nivou srednje škole. Znam dosta, ali univerzalno. I tako početkom godine, počinjem da koristim Linux. Idemo redom, pročitam o Linux Mintu i naravno krenem instalaciju i naravno odmah gazim Windows, jer po meni jedino tako ćeš se s nečim novim upoznati. Lep je ali nešto ne štima, nije mi lego na ruku kako kažu. Odmah ubacujem Ubuntu i počinjme rad u njemu. Lep prilično lak, ali opet nešto mi fali. Bitno je reći da ni tada nisam pomislio da pređem na Windows.U čitanju naletim na Elementary OS. Malo pročitam vidim minimalistička je (tu mislim da nije pretpana), uostalom pogledajte sliku.

E sad ovaj Linux stoji na kompu i ne menja se. Ja polako upoznajem Elementary OS Freya.

Šta mi se sviđa?

Aplikacije

U gornjem levom uglu stoje aplikacije koje kad otvorite imate jasan pregled šta imate od programa.

Sve što od programa instalirate nalazi se tu, svršeno jasno i jednostavno. Desni gornji ugao je rezervisan za aplikacije gašenje, network veza, ton (jačina, podešavanja) i naravno jezik, odnosno pismo za tastaturu, to je kod Windowsa bilo dole desno. Na dnu se nalaze poređeni programi na Docku, taskbaru, imaju izgled kao taskbar kod Mac OS oprativnog sistema.

Lepo jasno i nenametljivo. Pri instalaciji moram reći da je sav hardver prepoznat, znači u startu nemam problema.Treba napomenuti da odmah po instalaciji treba ići na Software Updater, odnosno sve to je novo od tzv. zakrpa izašlo valja instalirati, ipak je Freya u Beta verziji. U početku mi je bilo nekad zamrzavanja slike, ali sa zadnjim zakrpama i to je rešeno. I nije mi nijednom to zasmetalo.

Od programa je u njemu minimalan i osnovni broj za muziku, video. polako odeš na Software Center i polako dodaješ šta misliš da ti treba. Libre Office ide prvo, znači sva wordova dokumenta otvara i nikakvih nema problema u tome. Već sam se navikao na njega, iako na poslu i dalje radim u Wordu. Sledeći je SmPlayer jer mi on omogućava da nađem i titlove, slično kao u BSPlayer-u. I tako pošto slikam imam Gimp, koji stvarno zamenjuje Photoshop, samo treba malo adaptacije. Još uvek me buni nemogućnost odvajanja particije kao kod Windowsa, znate ono C i D particije, stim da je D particija za podatke. Ali i na to ćemo se navići.

Ovde iz ikone Files ulaziš u sve s tom razlikom što je sve lepo raščlanjeno na npr. slike, dokumenta, video, downloads i sl.

Internet radi savršeno, nema antivirusa, zezanja. Instalirao sam i Firefox Web Browser i Google Chrome, odlični su oba, qBittorrent je odličan za skidanje i tako.

Saznajte uostalom sami sa vremenom šta vam odgovara. Oću reći da je Linux sad već dosta uprošćen, lep i pristupačan nekom običnom korisniku. Ako ste za robusne igrice kao na Windowsu, toga ovde nema, a to sam i hteo. Elementary je preveden na srpski jezik, tako da i tu nema problema. Mišljenja sam da je vreme menjati Windows i da je Linux dostojna zamena. Probajte i ne odustajte odmah, isplatiće se, videćete…..

Sve ovo sam pisao iz ugla običnog korisnika, zdravstveni sam radnik, znači nemam dodira sa kompom u smislu da mi je kompjuter profesija. Pokušao sam da budem što jasniji, a uostalom i nisam hteo da pišem stručnu recenziju Elementary OS-a.

Probajte, lepo je upoznati nešto novo, a i vredi verujte…..

Dan posle izbora, Milojko u akciji…


Danas sretoh dok ubijah vreme u kafiću, čekajući ženu, na starog drugara Milojka. Sede čovek i hukće ko da je preturio tonu preko sebe. Šta je bre? ….Čekaj bre, alo daj vinjak, umirem. Ajde bre Milojice ko žaba si bre, koji ti moj?. Pogleda me značajno, onako ispod oka, pa osu: Šta bre koji mi moj, tebi ovi izbori dobri, šta sad će biti bolje a!!

Zima, 30x40 cm ulje na platnu

Zima, 30×40 cm ulje na platnu

Ma daj bre, pusti izbore, smirujem ga, al ne vredi. Vidim ja da sad ide psihoanaliza, Ajde kreni već jednom kažem.

Ma čoveče nado sam se da neće proći, bio sam ubeđen, ma sto posto hukće on. Pogledam nema vinjaka, kad ga popi majku mu ! Daj mu još jedan kažem za šank, dobro bre pitam jesi ti za Preletačevića glaso ajde reci pošteno. Smejuljim se, pa mi pade na um udariće me budala. Ma kaki on bre, pa vunene čarape sam i ja skino. Pa što bre kažem ja,  volim da ih nosim, dobro nisu baš tako bele… Pogleda me, taman da iskapi onaj vinjak, stade na pola puta, izbečio se, pa mi reče: E jedi bre… znaš ti šta. Pa dobro bre čoveče počeh ja, sprco si 50 godina, još se nadaš nečemu, na izborima, ajd bre opušteno. Ma dobro bre okrećem na šalu za koga glasa bre, ajde reci. Nisam ni za koga, ote mu se huk iz duše. Ja stao, gledam ga, vidim ozbiljan je, sad razmišljam u čemu je kvaka. Dobro bre čekaj malo, pizdiš mi tu oko izbora, a nisi izašao. Ti mene zajebavaš, malko a!

On me gleda, gleda, pa poče ko bujica da vergla. Te nije mu upalio traktor, te janjila mu se ovca, ma nabroja čudo razloga… Ja zino u njega, ma kao bubuleja ga gledam. Sad, šta da ti kažem, počeh ja, verovatno si mislio da si maler, pa veliš da ne izmalerišeš izbore. On zino, već tuče treći vinjak, pa ispod oka mi reče: A što majke ti, što ja baksuz a ?!

E sad pomislih, dal da kažem ili ne, ma ajde da kažem : Pa sećaš se, kad te prebiše radikali na glasanju, jer si veličo Sloba, ušo si sa njegovom slikom na šajkači, šta zaboravio.

Gledam ga, prebledeo, cupka, merka kolko ima gostiju, pomislih budala napraviće sranje. Počinje bujica reči, ovakav si, onakav, kafana gleda, on zapenio, pominje mi sve do šarene mačke i na kraju kaže da je za Stamata. Izduvo se ko balon. Dobro rekoh, ajde Stamat, al nisi ni za njega, šta je nisi izašao na izbore, šta me gledaš ? A samo da ti kažem nastavljam ja, pito Stamat mene danas što nisi izašao na izbore, nisam mogao da te opravdam, završih ja.

Zino ko som kad ga izvadiš iz vode, izbroja mi sve po spisku u trenu, ustade i ko vetar izlete iz kafića. Au sad sam ga ugasio, krivo mi, preterah. A znam da mu kratak fitilj.

Ma ni deset minuta ne prođe zove: Alo konju, zbog radi izbora pečem prase, čekam te popodne. Ajde da se i mi omrsimo zbog radi ovih izbora. Ma taman da nešto kažem, on nastavlja : Ma konju jedan, unuci mi rođendan, ajde čekam te.

Ja ništa ne rekoh on već izvrnu svoj monolog i prekinu razgovor. I tako kako bilo da bilo, prese je bilo reš…..

Kud me vodi šumska staza….Leptiriću moj !


Kako znati stati, krenuti, kako nekad ne grešiti, nekad nešto i preskočiti. Dok rominja kiša, dok je magla oko mene, pustim po koju misao. Čisto da lakše šetam šumom. Šta je to što neka misao ne izlazi iz glave, pokušavam da je obrišem, resetujem. Ne ide.

A tebe se setim, znaš li da sad šetaš šumom pored mene, ruku pod ruku, dok magla krije nas, nema ni obrisa. Voleo bih kad bi znao kad prestaje san, jel ovo java, ma briga me, usklađujemo korake. Navučena kapuljača, oči ti skrivene, pričaš mi neke davno zaboravljene priče, potsećaš me na leptira, dok skakućeš i smeješ se, vukući me za ruku da trčimo. I sve je nevažno dok šetamo šumskom stazom, gle kiša počinje. Neka je, ona je naš putokaz kroz ovu noć. Leptiriću dođi mi opet, znaš da volim s tobom da putujem šumskim stazama. Laku noć leptiriću….

Na današnji dan


Taman se ponadah ode zima, kad ono cvrc, eto je opet. O bauljanju neću ništa reci, jerbo vasceli dan to radim. Eh kud li dedoh duge gace, kud li je jakna. E baš nema smisla. Kad ovako nešta slušam, moš misliti kako se provodim. Kad će mrak da polegamo.

 

 

Zimska idila


Nekada davno, ovakvi prizori me odusevljavase, jedva cekah ovakve slike. Kako vreme prolazi izgubih zelju, najradije bi ukinuo ovakve prizore. Kako se sve menja, kako je sve podlozno promeni, ajd da ukinemo jedno godisnje doba. Ko je za nek digne ruku, da ukinemo zimu. A i slike su bre nekako bele, nema leprsavosti boja. Predlazem referendum, oma posle izbora, da se ukine zima. Ko je za, ruke gore….PS. Ko glasa za, dobice nesta….smislicu vec sta….

Subotnje prepodne


Kad ti dan krene lepo, osuncan i lep, pozelis da je svaki isti. Malo je potrebno da budes srecan, da volis zivot.Kad shvatis da u zivotu malo stvari ti treba, treba ti ljubavi, iskre u oku, kafica….

Malo twitujemo


Neki dragi ljudi na telefonu


Ima već par godina kako sam poslovno u kontaktu sa osobom iz Novog Sada.

I bi kiša, foto Đajić Rajko

I bi kiša, foto Đajić Rajko

U kontaktu smo isključivo telefonom. Kako izgleda ne znam, više mi nije ni važno, jednostavno srodio sam se s njom i ovako. Osoba koja ima tako mio glas, kao dečiji, nežan, onako vuče na Lalinski, ali malo, neprimetno. Kad god posao zahteva, ja je zovnem, nema problema Mirko, zovem za par minuta, samo da vidim o čemu se radi. Da pojasnim informacioni sitem je, znam da ona to radi onlajn, ali bre kad god zovnem je tu, sve može, evo odmah, nije puka ljubaznost, jednostavno vidiš da hoće da pomogne. Naravno zvao sam i njene kolege, gde već vidiš da je to rutina, zvaćemo, pa zoveš sam ponovo, kod nje toga nema. Voleo bih da pomenem i njeno ime, ali neću, jednostavno poštujem je, ne želim da nešto uradim, ako ne znam dali ona to želi. I tako lepo je kad ima milih, dragih ljudi na ovome svetu. Lepo je kad i pored kraha sistema, ti se raduješ što ćeš se čuti sa dragom osobom.

Čisto crtica jedna.

 

 

Follow Sekulic Mirko- Užički slikar on WordPress.com

Sekulic Mirko

Mirko Sekulić

Mirko Sekulić

O autoru Sekulić Mirko rodjen davne 1963 godine. Zdravstveni radnik, slikar, zaljubljenik u prirodu. Slikam okolinu Zlatibora, Tare i okoline, jos nedirnutu prirodu, dok je jos ima. Zivi u Uzicu,

Личне везе

Види цео профил →

Instagram

Ustanes i odusevis se u pm. Umalo selfi 😇😎 Ko kaze da nemos sam piti kafu u kafani. I bas lepo.... Naleteh, davno radio

Follow me on Twitter

%d bloggers like this: