Sekulic Mirko- Užički slikar

Почетак » Moje misli

Category Archives: Moje misli

Бој на Кошарама – Битка која траје


Бој на Кошарама – Битка која траје

ИвинСвет

Од тог пролећа 1999. свако наредно дочекујем са тугом и поносом. Тугом због неизбежног сећања на „милосрдне часове демократије“, а поносом кад се сетим свих оних који су тих 78 дана Отаџбину бранили животима. Цела Србија је тада била легитимна мета, није се гледало да ли су гађани војни објекти, положаји одбрамбених снага Србије или возови, приватне куће, цивили – за НАТО и екипу Србију и све оне који су тада живели у њој требало је сравнити са земљом, истребити.

Наша Војска и Полиција су тих 78 дана били свима нама на понос. Уз помоћ „штапа и канапа“, али бистрином ума, тактичким решењима, али пре свега великим срцем и храброшћу, бранили су родну груду. Свесни да су на бранику Отаџбине, истом оном који су пре њих бранили војвода Живојин Мишић, Степа Степановић, Путник, да су потомци Див јунака који су прешли Албанију, преживели Солунски фронт, наши браниоци су за тих…

View original post 779 more words

Kud me vodi šumska staza….Leptiriću moj !


Kako znati stati, krenuti, kako nekad ne grešiti, nekad nešto i preskočiti. Dok rominja kiša, dok je magla oko mene, pustim po koju misao. Čisto da lakše šetam šumom. Šta je to što neka misao ne izlazi iz glave, pokušavam da je obrišem, resetujem. Ne ide.

A tebe se setim, znaš li da sad šetaš šumom pored mene, ruku pod ruku, dok magla krije nas, nema ni obrisa. Voleo bih kad bi znao kad prestaje san, jel ovo java, ma briga me, usklađujemo korake. Navučena kapuljača, oči ti skrivene, pričaš mi neke davno zaboravljene priče, potsećaš me na leptira, dok skakućeš i smeješ se, vukući me za ruku da trčimo. I sve je nevažno dok šetamo šumskom stazom, gle kiša počinje. Neka je, ona je naš putokaz kroz ovu noć. Leptiriću dođi mi opet, znaš da volim s tobom da putujem šumskim stazama. Laku noć leptiriću….

Mala crtica večeri


Šta da uradim da primetiš, da postojim, okreni se, pogledaj me!

Zlatibor, ulje na platnu, 20x30 cm

Zlatibor, ulje na platnu, 20×30 cm

Ništa neću, samo gledam, upijam, al volim da vidim te.

Ajde pogledaj me, okreni okice u mom pravcu, ako je i čežnja, nemoj…

Vidi, netremice gledam te, daj pogledaj me.

A znaj pogled moj prati te, kad me nema moj pogled luta i traži te.

Ajde pogledaj me !

Zima, suvi pastel, 30x40 cm

Zima, suvi pastel, 30×40 cm

 

 

 

Jedno popodne, samo naše…


Dan je divan, oblaci kao paperjasti jastuci, lagano klize, lagano se pomeraju, odlaze. Sediš pored mene, čavrljaš 013462nešto, klimam glavom, vruće mi je. Otkud ova vrućina danas, ma nije tako toplo. Joj sad shvatam, pa ja gorim od tebe, dodirujemo se butinama, izgoresmo bre, ako ko prinese šibicu, biće vatre. Naslanjam se, nageta si napred slušaš pažljivo, prelazim rukom preko leđa, spuštam prste lagano niz kičmu. Uvijaš se, nećeš da se primeti da ti prija, goriš. Šapućem ti na uvo sad vidi kako je meni, kad ja gorim, znojim se. Dok šapućem lagano dodirujem usnama ušnu školjku, kako bi se sad zagnjurila u moje rame, neide ima mnogo ljudi oko nas. I tako je uvek sa nama uvek se igramo, sa osećanjima, valjda da vidimo dokle to ide. Ma kad si tu lako je, dovoljan je i dodir, vidiš da sam tvoj.

Volim ove naše igre, lagano izgaranje, milovanje pogledom, uživamo….

tumblr_inline_n0fvpwEOjx1srye7y

Uz jutarnju kafu


Rano ustao, i uz jutarnju kafu bacam misli iz glave. Uvek sam voleo rana jutra, dok svi spavaju da natenane pijem kafu. Polako srkućem i listam novine, naslove naravno, gde da se nerviram u rano jutro. Prebiram po glavi kojekakve misli, cigara polako gori, ispuštajući plavičasti dim. Eh da su sva jutra ovakva, gde bi mi bio kraj. I tako ostadoh ja da uživam u jutru, biće ovo lep dan, mora biti….

Crv sumnje


Problem sa godinama je taj da neke stvari predosetim, javi se crv sumnje u meni.                              suze

Pokušavam da odagnam, da raspršim taj oblak, ne ide.

Vidim da odlaziš, iznalaziš neke razloge, pričaš priče, kratko muljaš.

Dobro, šta sad, idi ako hoćeš, al ne vređaj me sa banalnim razlozima, nisam to zaslužio.

Živeće se i posle ovoga, imam i obavezu prema životu, poštujem život.

I neće stati da greje sunce, ni cvrkut ptica, iste stvari ću raditi, kao dosad.

znaj samo jedno biću tužan, da baš tužan. Šta misliš, lepo mi stoji tuga u oku !?

Ne, nemoj da brineš….


Znaš li da i sad posle ovoliko godina, osetim miris tvoje kože, slatkast, opojan.

Često noću osetim tvoj miris, para mi nozdrve.

Budio sam se često osećajući te pored sebe, zamamnu, toplu, počeo sam i miris da osećam tvoj.

duga

duga

Nešto novo, lepo….

Dugo je vremena prošlo dani u stroju odlaze od mene, ti ne, tu si. I dalje te vidim, tananu, bosonogu, spuštene kose, eh sudbino…

A sećaš li se dovoljno nam je bilo da ležimo u livadi, posutoj cvećem, na proplanku iznad kuće, šta smo ono brojali, oblake, čekali dugu. Nismo videli dugu, ti di moja duga, uvek. Ali tako je to, vreme učini svoje, kačimo dane na drvo života, nižu se, al ti nikad ne nestaješ, uvek si tu. Neka si, budi tu ulepšaj mi jutro, volim da se budim s tobom, divno je videti tvoju kosu rasutu po jastuku, češkanje tvoje noge o moju. Mila moja budučnost nam donosi bore, savijamo se polako pod teretom naših života, ali sećanja uvek ostaju, tu su. Neka ih, uveseljavaju mi dane, daju nadu u novo jutro okupano suncem i plavim nebom.

snovi

Ne, nemoj da brineš, ti nikad nećeš nestati, uvek si u meni utkana u krvne sudove, dok krv protiče njima i ti bićeš u njima.

 

 

Kad sećanja naviru ! Mator li sam, da me on ne zove !?


Ne znam koji mi je đavo al, počeh da se prisećam nekih stvari iz prošlosti, počeše da naviru sećanja,

ko da sam negde ko zna kad otvorio prozor i naviru li sećanja.

Suma-na-Zlatiboru-60X70cm

Suma-na-Zlatiboru-60X70cm

Nisam znao ni da ih imam toliko, bog te ko bi rekao da je i to bilo. Negde iz pete ili malog mozga povlače me neka sećanja za rukav i kažu mi da ne zaboravim, da su to moje misli, da ih se ne plašim.

I onda, počinje ples u mojoj glavi, davno zaboravljene slike su tu, tako jasne, a znam da su daleke.Bože toliko toga se desilo, toliko toga sam uradio, kakav sam to čovek, po čijim merilima se određuje ko je kakav!? Ja sam samo mali običan čovek, sa svojim snovima i željama. Znam da sam časno nosio svoje ime kroz vreme, nošen svojim vaspitanjem i srcem i znam da mogu da stanem pred bilo koga da položim račun.Ali neka uživaću u svojim sećanjima, gledaću film o sebi, ah pa videću treba li da se stidim čega. Radovo sam se puno, uradio dosta, par stvari mi je ostalo neostvareno. Nije mi žao, al boli majku mu, baš boli!! I tako oprostite mi, morah ovo da napišem, jednostavno morah. I Ne znam dali da se plašim, ili radujem zbog toga. Odoh da uživam, da gledam film svojih sećanja, pa kako bude!

Čekam te sutra…


Jesam li ti rekao da te nisam viđao prošlih dana, znaš li kako je meni bilo?             Face-to-Face-Graz

Jesam li ti rekao da su dugi dani bez tebe bili, nepodnošljivi, ne radi to….

A dolazio sam, sedeo na istom mestu, čekao, ista crna kafa, naravno bez šećera, isti ljudi oko mene.

Znaš li koliko je deset dana, meni je bilo kao godina, baš si me namučila.

Ma smeješ se, vidim ja da ti je drago , čini li mi se da ti drhti glas dok se objašnjavaš sa mnom. Znaš ja imam i drgih obaveza govoriš mi, pa bila na odmoru, evo ga i novi odmor dolazi, pa ne ljuti se kažeš, evo nadoknadiću ti, važi ?

Ma samo nek si tu preko puta mene, da vidim smesak ti u očima, sladunjav smeh. Verujem ti kad kažeš da se samnom posebno smeješ, znam po meni poželim da radim ludosti, kao kad sam bio mlad, lud. I ova kafa brzo proleti, zar se mora ići, ma ostani još malo.Rukom prelazim preko tvojih leđa, u jakni si, prelazim lagano od vrata, zaustavljam ruku na dnu leđa. Osećam ti svaki treptaj okrećeš glavu i pričaš mi nešto, ubi me ako znam šta. I šta, ja treba da pričam sa tobom o sinoćnoj emisiji dok prelazim prstima, ma znaš i sama. A neka se ovi susreti nastave kakvi god, samo budi tu…

Čekam te sutra….

 

slika23  Suma-30X20cm

 

Čekam te sutra


Video sam te danas, nedostaješ mi , znaš li to, ignorišem te, kao nevidim te.11043396_1565937533678330_7169683386359228459_o

Zadrhtim na pomen tvog imena, pokrene se lavina u meni, okrećem se neću li te videti.

Prilaziš lagano, spuštaš pogled, samo jedno ćao. O zadržavam sebe, da te ne uzmem u naručje, stegnem čvrsto i podignem, da te okrećem oko sebe. Pijemo kafu, pričamo.

Okruženi smo prijateljima, žamor je lagan, nečujem i nevidim ništa samo osećam tvoje prisustvo.

Klimam glavom, ubi me ako znam šta me pitaju, tvoja noga je uz moju, pali se vatra. Znam da ti prijam, kao i ti meni, plašim se da upotrebim neku drugu reč, bojim se.

Bojim se da ćemo izgubiti ove naše poglede, dodire, onako ovlaš, tvoje nameštanje moje kragne, uz smešak očiju, govoriš mi da moraš da me uljudiš. I nikad nisam pokušao ništa drugo i ništa više, volim što je ovako i ne želim da menjam. I tako iz dana u dan čekamo se, pijemo kafu, dodirnemo i pričamo, što očima, što ćutanjem i znam da nam je lepo.

Dovoljno je to za nas dvoje.

Čekam te sutra na istom mestu, nestrpljiv, kao školarac i srećan.

%d bloggers like this: