Sekulic Mirko- Užički slikar

Почетак » Moje misli

Category Archives: Moje misli

Polako se sabiram, zovem da platim….


U tami, ne otvaram oči, osećam te na senci na zidu, dišeš taman da znam da si tu…Moj bože mogao si i bolje podeliti karte moje sudbine, ma pusti me duže da budem kraj nje….Ipak, hvala ti i za ovo, znaj da sam sretan….Polako se sabiram, zovem da platim, imaću valjda dovoljno….Ženo, odakle ti dođe, izu me iz cipela, umiri mi dušu, ote mi snove……
Znam da si tu, bdiješ pratiš moj korak, izađi na svetlost da te vidim….Znam da ćeš biti dugo tu, pratiš me ko duh, osećam tvoj dah, obraz mi bridi….
Prolaziš tiho kroz moje misli, zaključo bi te, ne mogu…Prisloni tvoj obraz na moj dlan, hoću da te vajam, budi moja Madona, Jovanka, Liza, anđeo moj….

Jednom kada odem…..


Hoćeš li uopšte znati, jednom kada odem…..
Oćeš li zaplakati, dal ćeš iskreno nešto osetiti, jednom kada odem…
Koliko želeo, jednom kada odem, neću biti tu, makar da te vidim, jednom kada odem…
Oćeš li se setiti naših dana, jednom kada odem…

Rekao je….doći će po mene, jednom kada odem…. Hoćeš li paleći sveću iskreno zaplakati, jednom kada odem…
Jednom kada odem…. toliko toga bih ti rekao, jednom kada odem…seti se moje slave, da Jovana, topao Jovan u januaru, jednom kada odem…Možda ćeš nekad i pustiti suzu, biva to kad te drugi ostavljaju, jednom kad odem…..Ma ne ne žalim, ja sam iskreno voleo, jbg….
Jednom kada odem…..

Бој на Кошарама – Битка која траје


Бој на Кошарама – Битка која траје

ИвинСвет

Од тог пролећа 1999. свако наредно дочекујем са тугом и поносом. Тугом због неизбежног сећања на „милосрдне часове демократије“, а поносом кад се сетим свих оних који су тих 78 дана Отаџбину бранили животима. Цела Србија је тада била легитимна мета, није се гледало да ли су гађани војни објекти, положаји одбрамбених снага Србије или возови, приватне куће, цивили – за НАТО и екипу Србију и све оне који су тада живели у њој требало је сравнити са земљом, истребити.

Наша Војска и Полиција су тих 78 дана били свима нама на понос. Уз помоћ „штапа и канапа“, али бистрином ума, тактичким решењима, али пре свега великим срцем и храброшћу, бранили су родну груду. Свесни да су на бранику Отаџбине, истом оном који су пре њих бранили војвода Живојин Мишић, Степа Степановић, Путник, да су потомци Див јунака који су прешли Албанију, преживели Солунски фронт, наши браниоци су за тих…

View original post 779 more words

Kud me vodi šumska staza….Leptiriću moj !


Kako znati stati, krenuti, kako nekad ne grešiti, nekad nešto i preskočiti. Dok rominja kiša, dok je magla oko mene, pustim po koju misao. Čisto da lakše šetam šumom. Šta je to što neka misao ne izlazi iz glave, pokušavam da je obrišem, resetujem. Ne ide.

A tebe se setim, znaš li da sad šetaš šumom pored mene, ruku pod ruku, dok magla krije nas, nema ni obrisa. Voleo bih kad bi znao kad prestaje san, jel ovo java, ma briga me, usklađujemo korake. Navučena kapuljača, oči ti skrivene, pričaš mi neke davno zaboravljene priče, potsećaš me na leptira, dok skakućeš i smeješ se, vukući me za ruku da trčimo. I sve je nevažno dok šetamo šumskom stazom, gle kiša počinje. Neka je, ona je naš putokaz kroz ovu noć. Leptiriću dođi mi opet, znaš da volim s tobom da putujem šumskim stazama. Laku noć leptiriću….

Mala crtica večeri


Šta da uradim da primetiš, da postojim, okreni se, pogledaj me!

Zlatibor, ulje na platnu, 20x30 cm

Zlatibor, ulje na platnu, 20×30 cm

Ništa neću, samo gledam, upijam, al volim da vidim te.

Ajde pogledaj me, okreni okice u mom pravcu, ako je i čežnja, nemoj…

Vidi, netremice gledam te, daj pogledaj me.

A znaj pogled moj prati te, kad me nema moj pogled luta i traži te.

Ajde pogledaj me !

Zima, suvi pastel, 30x40 cm

Zima, suvi pastel, 30×40 cm

 

 

 

Jedno popodne, samo naše…


Dan je divan, oblaci kao paperjasti jastuci, lagano klize, lagano se pomeraju, odlaze. Sediš pored mene, čavrljaš 013462nešto, klimam glavom, vruće mi je. Otkud ova vrućina danas, ma nije tako toplo. Joj sad shvatam, pa ja gorim od tebe, dodirujemo se butinama, izgoresmo bre, ako ko prinese šibicu, biće vatre. Naslanjam se, nageta si napred slušaš pažljivo, prelazim rukom preko leđa, spuštam prste lagano niz kičmu. Uvijaš se, nećeš da se primeti da ti prija, goriš. Šapućem ti na uvo sad vidi kako je meni, kad ja gorim, znojim se. Dok šapućem lagano dodirujem usnama ušnu školjku, kako bi se sad zagnjurila u moje rame, neide ima mnogo ljudi oko nas. I tako je uvek sa nama uvek se igramo, sa osećanjima, valjda da vidimo dokle to ide. Ma kad si tu lako je, dovoljan je i dodir, vidiš da sam tvoj.

Volim ove naše igre, lagano izgaranje, milovanje pogledom, uživamo….

tumblr_inline_n0fvpwEOjx1srye7y

Uz jutarnju kafu


Rano ustao, i uz jutarnju kafu bacam misli iz glave. Uvek sam voleo rana jutra, dok svi spavaju da natenane pijem kafu. Polako srkućem i listam novine, naslove naravno, gde da se nerviram u rano jutro. Prebiram po glavi kojekakve misli, cigara polako gori, ispuštajući plavičasti dim. Eh da su sva jutra ovakva, gde bi mi bio kraj. I tako ostadoh ja da uživam u jutru, biće ovo lep dan, mora biti….

Crv sumnje


Problem sa godinama je taj da neke stvari predosetim, javi se crv sumnje u meni.                              suze

Pokušavam da odagnam, da raspršim taj oblak, ne ide.

Vidim da odlaziš, iznalaziš neke razloge, pričaš priče, kratko muljaš.

Dobro, šta sad, idi ako hoćeš, al ne vređaj me sa banalnim razlozima, nisam to zaslužio.

Živeće se i posle ovoga, imam i obavezu prema životu, poštujem život.

I neće stati da greje sunce, ni cvrkut ptica, iste stvari ću raditi, kao dosad.

znaj samo jedno biću tužan, da baš tužan. Šta misliš, lepo mi stoji tuga u oku !?

Ne, nemoj da brineš….


Znaš li da i sad posle ovoliko godina, osetim miris tvoje kože, slatkast, opojan.

Često noću osetim tvoj miris, para mi nozdrve.

Budio sam se često osećajući te pored sebe, zamamnu, toplu, počeo sam i miris da osećam tvoj.

duga

duga

Nešto novo, lepo….

Dugo je vremena prošlo dani u stroju odlaze od mene, ti ne, tu si. I dalje te vidim, tananu, bosonogu, spuštene kose, eh sudbino…

A sećaš li se dovoljno nam je bilo da ležimo u livadi, posutoj cvećem, na proplanku iznad kuće, šta smo ono brojali, oblake, čekali dugu. Nismo videli dugu, ti di moja duga, uvek. Ali tako je to, vreme učini svoje, kačimo dane na drvo života, nižu se, al ti nikad ne nestaješ, uvek si tu. Neka si, budi tu ulepšaj mi jutro, volim da se budim s tobom, divno je videti tvoju kosu rasutu po jastuku, češkanje tvoje noge o moju. Mila moja budučnost nam donosi bore, savijamo se polako pod teretom naših života, ali sećanja uvek ostaju, tu su. Neka ih, uveseljavaju mi dane, daju nadu u novo jutro okupano suncem i plavim nebom.

snovi

Ne, nemoj da brineš, ti nikad nećeš nestati, uvek si u meni utkana u krvne sudove, dok krv protiče njima i ti bićeš u njima.

 

 

Kad sećanja naviru ! Mator li sam, da me on ne zove !?


Ne znam koji mi je đavo al, počeh da se prisećam nekih stvari iz prošlosti, počeše da naviru sećanja,

ko da sam negde ko zna kad otvorio prozor i naviru li sećanja.

Suma-na-Zlatiboru-60X70cm

Suma-na-Zlatiboru-60X70cm

Nisam znao ni da ih imam toliko, bog te ko bi rekao da je i to bilo. Negde iz pete ili malog mozga povlače me neka sećanja za rukav i kažu mi da ne zaboravim, da su to moje misli, da ih se ne plašim.

I onda, počinje ples u mojoj glavi, davno zaboravljene slike su tu, tako jasne, a znam da su daleke.Bože toliko toga se desilo, toliko toga sam uradio, kakav sam to čovek, po čijim merilima se određuje ko je kakav!? Ja sam samo mali običan čovek, sa svojim snovima i željama. Znam da sam časno nosio svoje ime kroz vreme, nošen svojim vaspitanjem i srcem i znam da mogu da stanem pred bilo koga da položim račun.Ali neka uživaću u svojim sećanjima, gledaću film o sebi, ah pa videću treba li da se stidim čega. Radovo sam se puno, uradio dosta, par stvari mi je ostalo neostvareno. Nije mi žao, al boli majku mu, baš boli!! I tako oprostite mi, morah ovo da napišem, jednostavno morah. I Ne znam dali da se plašim, ili radujem zbog toga. Odoh da uživam, da gledam film svojih sećanja, pa kako bude!

%d bloggers like this: