Sekulic Mirko- Užički slikar

Почетак » Posts tagged 'mirko slikar slika sneg bela zemlja uzice'

Tag Archives: mirko slikar slika sneg bela zemlja uzice

Polako se sabiram, zovem da platim….


U tami, ne otvaram oči, osećam te na senci na zidu, dišeš taman da znam da si tu…Moj bože mogao si i bolje podeliti karte moje sudbine, ma pusti me duže da budem kraj nje….Ipak, hvala ti i za ovo, znaj da sam sretan….Polako se sabiram, zovem da platim, imaću valjda dovoljno….Ženo, odakle ti dođe, izu me iz cipela, umiri mi dušu, ote mi snove……
Znam da si tu, bdiješ pratiš moj korak, izađi na svetlost da te vidim….Znam da ćeš biti dugo tu, pratiš me ko duh, osećam tvoj dah, obraz mi bridi….
Prolaziš tiho kroz moje misli, zaključo bi te, ne mogu…Prisloni tvoj obraz na moj dlan, hoću da te vajam, budi moja Madona, Jovanka, Liza, anđeo moj….

Kud me vodi šumska staza….Leptiriću moj !


Kako znati stati, krenuti, kako nekad ne grešiti, nekad nešto i preskočiti. Dok rominja kiša, dok je magla oko mene, pustim po koju misao. Čisto da lakše šetam šumom. Šta je to što neka misao ne izlazi iz glave, pokušavam da je obrišem, resetujem. Ne ide.

A tebe se setim, znaš li da sad šetaš šumom pored mene, ruku pod ruku, dok magla krije nas, nema ni obrisa. Voleo bih kad bi znao kad prestaje san, jel ovo java, ma briga me, usklađujemo korake. Navučena kapuljača, oči ti skrivene, pričaš mi neke davno zaboravljene priče, potsećaš me na leptira, dok skakućeš i smeješ se, vukući me za ruku da trčimo. I sve je nevažno dok šetamo šumskom stazom, gle kiša počinje. Neka je, ona je naš putokaz kroz ovu noć. Leptiriću dođi mi opet, znaš da volim s tobom da putujem šumskim stazama. Laku noć leptiriću….

Zimska idila


Nekada davno, ovakvi prizori me odusevljavase, jedva cekah ovakve slike. Kako vreme prolazi izgubih zelju, najradije bi ukinuo ovakve prizore. Kako se sve menja, kako je sve podlozno promeni, ajd da ukinemo jedno godisnje doba. Ko je za nek digne ruku, da ukinemo zimu. A i slike su bre nekako bele, nema leprsavosti boja. Predlazem referendum, oma posle izbora, da se ukine zima. Ko je za, ruke gore….PS. Ko glasa za, dobice nesta….smislicu vec sta….

Subotnje prepodne


Kad ti dan krene lepo, osuncan i lep, pozelis da je svaki isti. Malo je potrebno da budes srecan, da volis zivot.Kad shvatis da u zivotu malo stvari ti treba, treba ti ljubavi, iskre u oku, kafica….

Malo twitujemo


Mala crtica večeri


Šta da uradim da primetiš, da postojim, okreni se, pogledaj me!

Zlatibor, ulje na platnu, 20x30 cm

Zlatibor, ulje na platnu, 20×30 cm

Ništa neću, samo gledam, upijam, al volim da vidim te.

Ajde pogledaj me, okreni okice u mom pravcu, ako je i čežnja, nemoj…

Vidi, netremice gledam te, daj pogledaj me.

A znaj pogled moj prati te, kad me nema moj pogled luta i traži te.

Ajde pogledaj me !

Zima, suvi pastel, 30x40 cm

Zima, suvi pastel, 30×40 cm

 

 

 

Fotografije Đajić Rajka


Evo malo fotografija deteta mog, dok studira u Beogradu on malo i fotofrafiše. Nema želju da ih nešto prikazuje, ali meni su se svidele, pa što da ne, nek se vide. Mislim da su dobre. Prosudite sami….

Kako su Maza i Lunja pošli na more


E dobro veče, kako ste, eto dobro, fala na pitanju.
E dođoh s posla i obradujem se, pošta u sandučetu.
Kad ono DIMI-VET iz Mačkata me obaveštava da imam više pasa u domaćinstvu.
UUUU reko jbt ovi neki fini, mislili ja ne znam da brojim.
Kad ono kažu mi da im se javim da vakcinišem jelte moje pseeee.
E sad pošto me dobro iznerviraše, ja odem kod MOG veterinara Александар Mиленковић i obavim šta sam imao. Ari je odavno čipovan, a i Maza i Lunja su čipovani i vakcinisani. Ok al imao bih par pitanja:

1. Baš bih voleo da znam komšiju koji je vatao muštuluk, kad su ovi dolazili,

Vet Aleksandar, Maza i lunja

Vet Aleksandar, Maza i lunja

 

čisto da mu se zahvalim onako po široj i užoj familiji, mislim red je.
2. Imam pitanje za gospodu veterinare: Jel niko ne treba da uzima ni štene ni mače, kad ga nađe pored puta, jer već imam psa kući. Jel potrebno takvo štene ostaviti da crkne ili mu treba pomoći ? Znači li to da onaj koji nađe 5-6 štenadi treba da prođe pored njih i ostavi ih neka crknu, ili treba imati hrišćanske ljubavi i tu štenad uzeti, spasti ih makar dok odrastu. Jel treba, ako imaš ljubavi za životinju i spaseš je da zato i platiš da te naguze i veterinari jer ljudima je potrebna para, nema veze što si spasao male štence ima da ih čipuješ ko te jebe, pare nam trebaju i tačka. Hoću da kažem da mislim da je dužnost svakog ko voli ova mala divna stvorenja, da im pomogne, bilo kako, nemaju svi para, al svako može da ga ugreje i da mu da jede. Spasi ga nek vidi da je život lep, nije mučenik kriv što ga je neko bacio.
3. Šta hoću da kažem:
Ovo nije država gde je sve uređeno, fali i nama štošta, da ne kažem sve, al majku mu dajte malo samilosti, pustite ljude da pomognu koliko mogu u ovim teškim vremenima, zauvar je i skloniti štene sa ulice. Da baš tako.
Sneg Ari maca GIF

Ari zajebava mačku

Ari je moj balkanski gonič, prelep, tvrdoglav pas, voli da skita, voli da obilazi kuje po selu, al moj je. Njega sam dobio od Nakit Biljana Z i hvala joj na tome. Kako smo bili ponosni kad smo ga čipovali, eee naš ukućanin ima pasoš, a gazde mu nemaju. To je ludak, koji spava na ugaonoj, sve nas izgura sa nje i on spava na leđima, hrče i bogami prdi. Takav je. Naš je.
Bio mi rođendan, maj mesec, žena i ja vozali se i žena vidi štene kod kontejnera. Ovo su njene reči: Ej rođendan ti je, ajde da ga uzmemo, sevap je, zgaziće ga šta. Naravno ženo 52-ga je u pitanju, red je, nek se rodi još neki život. Vraća se žena i nosi dvoje. Joooj ubićeš me, kako da mu ostavim sestru, sakrila se ispod kontejnera. Taman posla brat se nikad ne odvaja od sestre, ostadoše do današnjih dana.
Maza i Lunja imaju po 9 meseci, blesavci mali, nemirni, ali tako umiljati. Niko se ne ljuti na mene ko Maza, kad dolazim s posla, priča mi po 10 minuta gde sam do sad. Lunja zavuče glavu ispod miške i ćuti, uhodan ritual i dan danas.
Žena se sita ispriča s njima, kakve su to svađe među njima, piš živi. I tako, postadoše Maza i Lunja ravnopravni članovi ove uređene zemlje. Mnogi bi uzeli neku kucu ili macu da nije ovih situacija, sličnoh ovoj, ili finog komšiluka, ljudi jednostavno prođu pored njih, ne pogledaju ih.Da zaboravih da pomenem, neko je bacio 4 šteneta taj dan, žena je našla dvoje, dvoje nema. Znači li da sam i ja trebao da ostavim ovo dvoje da ih nešto pokupi na putu.
I tako htedoh da pomenem ovo danas, u ovoj neuređenoj državi ne treba terati mak na konac, pa ni veterinari (čast izuzecima), ali došo drp sistem, a zakon dozvolio, udriiii.
Neću više, samo ovo još: Александар Mиленковић neću te hvaliti zna se ko je ko u struci, ali brate čast je poznavati te, čovečina si, i dugo, dugo radio posao koji baš voliš.
Još samo ovo: Meni i ženi čestitam prinovu još dva nova člana u porodici, ej imaju bre pasoše. Već pitaju mogu li u Grčku na more ove godine.

Da se potsetimo zašto je sajt i svoren


Evo nekih slika do dolaska novih, valja se potsetiti na njih.

A ako je ko zainteresovan, može neka slika i biti njegova, zar ne.

U svakom sličaju evo ih

PS. Voleo bih da ih i ocenite ako Vam se svide naravno.

Cveće, 30x40 cm, ulje na platnu, cena po dogovoru (for sale)

Cveće, 30×40 cm, ulje na platnu, cena po dogovoru (for sale)

Pejzaz, 40x45 cm, ulje na platnu

Pejzaz, 40×45 cm, ulje na platnu

Na Drini, 50x60 cm, ulje na platnu, cena po dogovoru

Na Drini, 50×60 cm, ulje na platnu, cena po dogovoru

Potočić, 30x40 cm, ulje na platnu, cena po dogovoru

Potočić, 30×40 cm, ulje na platnu, cena po dogovoru

 

Kad sećanja naviru ! Mator li sam, da me on ne zove !?


Ne znam koji mi je đavo al, počeh da se prisećam nekih stvari iz prošlosti, počeše da naviru sećanja,

ko da sam negde ko zna kad otvorio prozor i naviru li sećanja.

Suma-na-Zlatiboru-60X70cm

Suma-na-Zlatiboru-60X70cm

Nisam znao ni da ih imam toliko, bog te ko bi rekao da je i to bilo. Negde iz pete ili malog mozga povlače me neka sećanja za rukav i kažu mi da ne zaboravim, da su to moje misli, da ih se ne plašim.

I onda, počinje ples u mojoj glavi, davno zaboravljene slike su tu, tako jasne, a znam da su daleke.Bože toliko toga se desilo, toliko toga sam uradio, kakav sam to čovek, po čijim merilima se određuje ko je kakav!? Ja sam samo mali običan čovek, sa svojim snovima i željama. Znam da sam časno nosio svoje ime kroz vreme, nošen svojim vaspitanjem i srcem i znam da mogu da stanem pred bilo koga da položim račun.Ali neka uživaću u svojim sećanjima, gledaću film o sebi, ah pa videću treba li da se stidim čega. Radovo sam se puno, uradio dosta, par stvari mi je ostalo neostvareno. Nije mi žao, al boli majku mu, baš boli!! I tako oprostite mi, morah ovo da napišem, jednostavno morah. I Ne znam dali da se plašim, ili radujem zbog toga. Odoh da uživam, da gledam film svojih sećanja, pa kako bude!

%d bloggers like this: