Sekulic Mirko- Užički slikar

Почетак » Posts tagged 'umetnost'

Tag Archives: umetnost

Neki dragi ljudi na telefonu


Ima već par godina kako sam poslovno u kontaktu sa osobom iz Novog Sada.

I bi kiša, foto Đajić Rajko

I bi kiša, foto Đajić Rajko

U kontaktu smo isključivo telefonom. Kako izgleda ne znam, više mi nije ni važno, jednostavno srodio sam se s njom i ovako. Osoba koja ima tako mio glas, kao dečiji, nežan, onako vuče na Lalinski, ali malo, neprimetno. Kad god posao zahteva, ja je zovnem, nema problema Mirko, zovem za par minuta, samo da vidim o čemu se radi. Da pojasnim informacioni sitem je, znam da ona to radi onlajn, ali bre kad god zovnem je tu, sve može, evo odmah, nije puka ljubaznost, jednostavno vidiš da hoće da pomogne. Naravno zvao sam i njene kolege, gde već vidiš da je to rutina, zvaćemo, pa zoveš sam ponovo, kod nje toga nema. Voleo bih da pomenem i njeno ime, ali neću, jednostavno poštujem je, ne želim da nešto uradim, ako ne znam dali ona to želi. I tako lepo je kad ima milih, dragih ljudi na ovome svetu. Lepo je kad i pored kraha sistema, ti se raduješ što ćeš se čuti sa dragom osobom.

Čisto crtica jedna.

 

 

Malo po terenu se motaš I vidiš divan okoliš


Fotografije Đajić Rajka


Evo malo fotografija deteta mog, dok studira u Beogradu on malo i fotofrafiše. Nema želju da ih nešto prikazuje, ali meni su se svidele, pa što da ne, nek se vide. Mislim da su dobre. Prosudite sami….

Dugo me nije bilo….


Dugo ništa nepisah, valjda leto, nekako mi lepše napolju, leto, lepota živa.

Dete moje, dečkić od 24 leta, počeo da se u pauzi ispita bavi fotografijom. Meni se to jako svidelo, pa reših da to i objavim. Malo se nećkao, ali dao je odobrenje.

Pogledajte i sami.

 

Uz jutarnju kafu


Rano ustao, i uz jutarnju kafu bacam misli iz glave. Uvek sam voleo rana jutra, dok svi spavaju da natenane pijem kafu. Polako srkućem i listam novine, naslove naravno, gde da se nerviram u rano jutro. Prebiram po glavi kojekakve misli, cigara polako gori, ispuštajući plavičasti dim. Eh da su sva jutra ovakva, gde bi mi bio kraj. I tako ostadoh ja da uživam u jutru, biće ovo lep dan, mora biti….

Ne, nemoj da brineš….


Znaš li da i sad posle ovoliko godina, osetim miris tvoje kože, slatkast, opojan.

Često noću osetim tvoj miris, para mi nozdrve.

Budio sam se često osećajući te pored sebe, zamamnu, toplu, počeo sam i miris da osećam tvoj.

duga

duga

Nešto novo, lepo….

Dugo je vremena prošlo dani u stroju odlaze od mene, ti ne, tu si. I dalje te vidim, tananu, bosonogu, spuštene kose, eh sudbino…

A sećaš li se dovoljno nam je bilo da ležimo u livadi, posutoj cvećem, na proplanku iznad kuće, šta smo ono brojali, oblake, čekali dugu. Nismo videli dugu, ti di moja duga, uvek. Ali tako je to, vreme učini svoje, kačimo dane na drvo života, nižu se, al ti nikad ne nestaješ, uvek si tu. Neka si, budi tu ulepšaj mi jutro, volim da se budim s tobom, divno je videti tvoju kosu rasutu po jastuku, češkanje tvoje noge o moju. Mila moja budučnost nam donosi bore, savijamo se polako pod teretom naših života, ali sećanja uvek ostaju, tu su. Neka ih, uveseljavaju mi dane, daju nadu u novo jutro okupano suncem i plavim nebom.

snovi

Ne, nemoj da brineš, ti nikad nećeš nestati, uvek si u meni utkana u krvne sudove, dok krv protiče njima i ti bićeš u njima.

 

 

Da se potsetimo zašto je sajt i svoren


Evo nekih slika do dolaska novih, valja se potsetiti na njih.

A ako je ko zainteresovan, može neka slika i biti njegova, zar ne.

U svakom sličaju evo ih

PS. Voleo bih da ih i ocenite ako Vam se svide naravno.

Cveće, 30x40 cm, ulje na platnu, cena po dogovoru (for sale)

Cveće, 30×40 cm, ulje na platnu, cena po dogovoru (for sale)

Pejzaz, 40x45 cm, ulje na platnu

Pejzaz, 40×45 cm, ulje na platnu

Na Drini, 50x60 cm, ulje na platnu, cena po dogovoru

Na Drini, 50×60 cm, ulje na platnu, cena po dogovoru

Potočić, 30x40 cm, ulje na platnu, cena po dogovoru

Potočić, 30×40 cm, ulje na platnu, cena po dogovoru

 

Kad sećanja naviru ! Mator li sam, da me on ne zove !?


Ne znam koji mi je đavo al, počeh da se prisećam nekih stvari iz prošlosti, počeše da naviru sećanja,

ko da sam negde ko zna kad otvorio prozor i naviru li sećanja.

Suma-na-Zlatiboru-60X70cm

Suma-na-Zlatiboru-60X70cm

Nisam znao ni da ih imam toliko, bog te ko bi rekao da je i to bilo. Negde iz pete ili malog mozga povlače me neka sećanja za rukav i kažu mi da ne zaboravim, da su to moje misli, da ih se ne plašim.

I onda, počinje ples u mojoj glavi, davno zaboravljene slike su tu, tako jasne, a znam da su daleke.Bože toliko toga se desilo, toliko toga sam uradio, kakav sam to čovek, po čijim merilima se određuje ko je kakav!? Ja sam samo mali običan čovek, sa svojim snovima i željama. Znam da sam časno nosio svoje ime kroz vreme, nošen svojim vaspitanjem i srcem i znam da mogu da stanem pred bilo koga da položim račun.Ali neka uživaću u svojim sećanjima, gledaću film o sebi, ah pa videću treba li da se stidim čega. Radovo sam se puno, uradio dosta, par stvari mi je ostalo neostvareno. Nije mi žao, al boli majku mu, baš boli!! I tako oprostite mi, morah ovo da napišem, jednostavno morah. I Ne znam dali da se plašim, ili radujem zbog toga. Odoh da uživam, da gledam film svojih sećanja, pa kako bude!

Nešto slika naravno, šta drugo


Evo nekih slika, stare su i naravno mogu se kupiti.

Pomozite „mlade“ umetnike.

Šalim se, naravno, mislim to za mlade umetnike,

Naravno pogledajte pa sad….

Volim pesme Slobodana Ristovića


Eto jedne pesme Slobodana Ristovića, lepe i intimne pesme.

Uvek se obradujem njegovim pesmama. Pročitajte.

Sitnina

Slobodan Ristović

Slobodan Ristović

Rasitnio sam srce
ko novčanicu
Pa delim sitninu prosjacima
i deci
onima koje volim
i onima koji mene ne vole
Oni sto me vole obradaju se i grošu
oni koji me ne vole
grizu usne od srdžbe
misle da sam im namerno samo groš dao.
Djordje, Bilja, ja i Slobo

Pre desetak godina sa izložbe u Art-u

%d bloggers like this: