Sekulic Mirko- Užički slikar

Почетак » Posts tagged 'Zlatibor'

Tag Archives: Zlatibor

Kad potražiš pomoć od travara, za slamku se hvataš


Dugo sam se dvoumio dali da o ovome uopšte pišem, al treba reći i o ovome nešto, što da ne.

Pre dve godine saznam da imam potstanare, kamenje u oba bubca, koji polako počinju da se javljaju. Ajde uradim ultrazvuk, saznam da imam i u žuči, lepo, krenula zajebancija društva kupujemo ti cement, taman za podzidu.

E onda počnu bolovi, onako dobri, rekoše meni doktori da prvo sredim žuč, al ebiga ja u zdravstvu, tu važi nepisano pravilo da najebemo kad odemo pod nož. Jok ja, ma ima alternative, kakav nož, jok ja. I tako krenem da se raspitujem o mojoj temi, kažu čajevi čuda naprave od kamena, ma ko laserom ode. Počne raspitivanje, znaš ono kad te nešta žulja, pojavi se milion ljudi sa istim žuljanjem.

I dobijem ja telefon od čiče koji pravi čaj, treba samo da dođem da preuzmem. Ma prijatelju daj da pošeljem pare, ti poštom trave i super. Jok kaže čiča moram da te vidim, znaš za svakog specifični čajevi. Ajd dobro, al zebem nešto, oće li me to pregledati, auh bre… Odem ja po čaj, podaleko od mene, ajd za zdravlje nije skupo, dođem ja straćara i velika kuća, jedna pored druge.

Zovnem čiču (neću pominjati imena), izađe iz kućetine, uvede me u straćaru. Počinje ispitivanje, te otklen si, te ovo, ono… Klima čiča ko da je Papa Pavle u najmanju ruku, pa kad poče da mi objašnjava kako je izlečio ma milion ljudi od kamenja u Srbiji. A inostranstvo, ma ne pitaj bre, još mi iz Beča zahvalan čovek šalje po 100 evra, e dokurca, mislim sad sam najebo… Dobro znaš ja znam da se ovde nema, pa kolko ko da….Auh dobro je, idemo dalje…..I tako da ne dužim kaže on sad ćeš dobiti spremljene trave, kući ih kuvaš i gotovo. piješ 10 dana i gotovo. Ja reko dobro oću da pođem, razmišljam kolko je to od ruke, slučajno pitah, šta dugujem?!! E prc, zajeb moj, kaže 25 evra….. Ajde uzeh ja to i dođoh kući kuvah, i ništa sve isto, čini mi se više me boli. Zovnem ja njega i kažem ništa nije uspelo, mrtav ladan kaže nemoguće, nisi dobro kuvao čaj. Naravno prekinem razgovor, idemo dalje.

E onda saznam da u mojoj blizini radi čovek čajeve, ma blizu, oma iza ćoška. Dobro je bar nije daleko. Kako se zove, tako i tako. Ček, ček, ma znam ga, ma lokalni prevarant. E sad ide moja perverzija, oću da vidim šta će reći, znam da me zna, al ja ko fol iz Beograda. Ma ide priča ko po loju, laser, ma raketa, milion izlečenih, razmišljam sjeba mi telefon, ode račun. reko brate pošto to čudo, kaže 50 evra…..Ja zino, al perverzan sam ja po malo. Reko brate, meni rekoše tvrd kamen imam oće li to uspeti kod mene. Aaaa e onda ide drugi čaj, 50 evra isto, nadovezujem se ja. Da, da al uspeh zagarantovan. Pa reko, a da ti meni oma uradiš drugi čaj, šta misliš. Eeee ne mora prvo ovaj, pa posle drugi. Vidim ja kolko sati, kažem mu da dolazim lično po čaj i tras slušalicu.

I bi kiša, foto Đajić Rajko

I bi kiša, foto Đajić Rajko

Treći slučaj, događa se opet podalje od mene, vrhunac je kad čiča kaže moraš doći, poneti ultrazvuk star 10 dana, i urin rezultat. Ljudi, ma znaš ono kad ostaneš bez teksta, dal da mu jebeš majku odmaili kasnije. Reko jesi doktor, ma jok ja kaže mi… Da ne dužim, odem, isto brale milion izlečenih, ma ubija čaj. Al znaš tebi treba dupla doza, i žuč i bubrezi. Pokazuje mi na ultrazvuku krstiće gde obeležavaju kamenje, ma ko da mi sad radi ultrazvuk. Znaš ono kad vidiš da si se zajebo, al ideš dalje. Iznese dve flaše od kole, dvolitarke, trećina nekih trava, ostalo čaj. Kolko prijatelju, ma kaže samo 4000 hiljade. Sabiram se ja, dok dođoh, pa čaj, sedam iljadarki ode.Da ne dužim, ni on nije delovo, zvao ga, reko mi da nisam dobro pio, znaš mora to tačno na 8 sati. Ma ko da sam debil, dođi spremiću još jednu dozu…..

Naravno, na kraju odoh, izvadih žuč, prestaše bolovi, u bubcima stoji, žigne po nekad, al ebiga. Meni je sad sve ovo zezanje, onako da razveseliš društvo, za stolom. Al kad te boli onda svakakva govna plaćaš i koristiš. Žalosno, al tako je to…. Znam, neko će reći sam si tražio, al muka brate, muka.

I zaključak je, ma život je lep, puna pluća, naduvaj jedro i piči. Kad te bolest skola, ništa ti ne treba…..

Advertisements

Moj susret sa Linuxom, nepoznanica zvana Linux


Linux

Dugo sam pokušavao da promenim Windows, da jednostavno nisam u njemu, kopkao me Linux već odavno. Godinama unazad sam pokušavao da se opismenim za Linux, ali nekako je bio komplikovan i toliko različit od Windowsa. Instaliram Linux, nebitna verzija, onda vidim da pola drajvera nema, podesi internet, podesi drajvere, ma komplikovano mi to. Šta biva onda, pregazim ga sa Windowsom. Za divno čudo nikad nisam rekao nikad više Linux, uvek me je kopkao. Sećam se Linux Debian, Suse. pregazim ja windows sa njima, i vrlo brzo gomila problema. Drjveri, pa kaže uradi ovo, ono u terminalu, ma koji ti je treminal. Ma katastrofa. Napokon Linux počinje da biva za obične korisnike. Što bi ja reko u pismenosti u kompjuteru ja sam na nivou srednje škole. Znam dosta, ali univerzalno. I tako početkom godine, počinjem da koristim Linux. Idemo redom, pročitam o Linux Mintu i naravno krenem instalaciju i naravno odmah gazim Windows, jer po meni jedino tako ćeš se s nečim novim upoznati. Lep je ali nešto ne štima, nije mi lego na ruku kako kažu. Odmah ubacujem Ubuntu i počinjme rad u njemu. Lep prilično lak, ali opet nešto mi fali. Bitno je reći da ni tada nisam pomislio da pređem na Windows.U čitanju naletim na Elementary OS. Malo pročitam vidim minimalistička je (tu mislim da nije pretpana), uostalom pogledajte sliku.

E sad ovaj Linux stoji na kompu i ne menja se. Ja polako upoznajem Elementary OS Freya.

Šta mi se sviđa?

Aplikacije

U gornjem levom uglu stoje aplikacije koje kad otvorite imate jasan pregled šta imate od programa.

Sve što od programa instalirate nalazi se tu, svršeno jasno i jednostavno. Desni gornji ugao je rezervisan za aplikacije gašenje, network veza, ton (jačina, podešavanja) i naravno jezik, odnosno pismo za tastaturu, to je kod Windowsa bilo dole desno. Na dnu se nalaze poređeni programi na Docku, taskbaru, imaju izgled kao taskbar kod Mac OS oprativnog sistema.

Lepo jasno i nenametljivo. Pri instalaciji moram reći da je sav hardver prepoznat, znači u startu nemam problema.Treba napomenuti da odmah po instalaciji treba ići na Software Updater, odnosno sve to je novo od tzv. zakrpa izašlo valja instalirati, ipak je Freya u Beta verziji. U početku mi je bilo nekad zamrzavanja slike, ali sa zadnjim zakrpama i to je rešeno. I nije mi nijednom to zasmetalo.

Od programa je u njemu minimalan i osnovni broj za muziku, video. polako odeš na Software Center i polako dodaješ šta misliš da ti treba. Libre Office ide prvo, znači sva wordova dokumenta otvara i nikakvih nema problema u tome. Već sam se navikao na njega, iako na poslu i dalje radim u Wordu. Sledeći je SmPlayer jer mi on omogućava da nađem i titlove, slično kao u BSPlayer-u. I tako pošto slikam imam Gimp, koji stvarno zamenjuje Photoshop, samo treba malo adaptacije. Još uvek me buni nemogućnost odvajanja particije kao kod Windowsa, znate ono C i D particije, stim da je D particija za podatke. Ali i na to ćemo se navići.

Ovde iz ikone Files ulaziš u sve s tom razlikom što je sve lepo raščlanjeno na npr. slike, dokumenta, video, downloads i sl.

Internet radi savršeno, nema antivirusa, zezanja. Instalirao sam i Firefox Web Browser i Google Chrome, odlični su oba, qBittorrent je odličan za skidanje i tako.

Saznajte uostalom sami sa vremenom šta vam odgovara. Oću reći da je Linux sad već dosta uprošćen, lep i pristupačan nekom običnom korisniku. Ako ste za robusne igrice kao na Windowsu, toga ovde nema, a to sam i hteo. Elementary je preveden na srpski jezik, tako da i tu nema problema. Mišljenja sam da je vreme menjati Windows i da je Linux dostojna zamena. Probajte i ne odustajte odmah, isplatiće se, videćete…..

Sve ovo sam pisao iz ugla običnog korisnika, zdravstveni sam radnik, znači nemam dodira sa kompom u smislu da mi je kompjuter profesija. Pokušao sam da budem što jasniji, a uostalom i nisam hteo da pišem stručnu recenziju Elementary OS-a.

Probajte, lepo je upoznati nešto novo, a i vredi verujte…..

Dan posle izbora, Milojko u akciji…


Danas sretoh dok ubijah vreme u kafiću, čekajući ženu, na starog drugara Milojka. Sede čovek i hukće ko da je preturio tonu preko sebe. Šta je bre? ….Čekaj bre, alo daj vinjak, umirem. Ajde bre Milojice ko žaba si bre, koji ti moj?. Pogleda me značajno, onako ispod oka, pa osu: Šta bre koji mi moj, tebi ovi izbori dobri, šta sad će biti bolje a!!

Zima, 30x40 cm ulje na platnu

Zima, 30×40 cm ulje na platnu

Ma daj bre, pusti izbore, smirujem ga, al ne vredi. Vidim ja da sad ide psihoanaliza, Ajde kreni već jednom kažem.

Ma čoveče nado sam se da neće proći, bio sam ubeđen, ma sto posto hukće on. Pogledam nema vinjaka, kad ga popi majku mu ! Daj mu još jedan kažem za šank, dobro bre pitam jesi ti za Preletačevića glaso ajde reci pošteno. Smejuljim se, pa mi pade na um udariće me budala. Ma kaki on bre, pa vunene čarape sam i ja skino. Pa što bre kažem ja,  volim da ih nosim, dobro nisu baš tako bele… Pogleda me, taman da iskapi onaj vinjak, stade na pola puta, izbečio se, pa mi reče: E jedi bre… znaš ti šta. Pa dobro bre čoveče počeh ja, sprco si 50 godina, još se nadaš nečemu, na izborima, ajd bre opušteno. Ma dobro bre okrećem na šalu za koga glasa bre, ajde reci. Nisam ni za koga, ote mu se huk iz duše. Ja stao, gledam ga, vidim ozbiljan je, sad razmišljam u čemu je kvaka. Dobro bre čekaj malo, pizdiš mi tu oko izbora, a nisi izašao. Ti mene zajebavaš, malko a!

On me gleda, gleda, pa poče ko bujica da vergla. Te nije mu upalio traktor, te janjila mu se ovca, ma nabroja čudo razloga… Ja zino u njega, ma kao bubuleja ga gledam. Sad, šta da ti kažem, počeh ja, verovatno si mislio da si maler, pa veliš da ne izmalerišeš izbore. On zino, već tuče treći vinjak, pa ispod oka mi reče: A što majke ti, što ja baksuz a ?!

E sad pomislih, dal da kažem ili ne, ma ajde da kažem : Pa sećaš se, kad te prebiše radikali na glasanju, jer si veličo Sloba, ušo si sa njegovom slikom na šajkači, šta zaboravio.

Gledam ga, prebledeo, cupka, merka kolko ima gostiju, pomislih budala napraviće sranje. Počinje bujica reči, ovakav si, onakav, kafana gleda, on zapenio, pominje mi sve do šarene mačke i na kraju kaže da je za Stamata. Izduvo se ko balon. Dobro rekoh, ajde Stamat, al nisi ni za njega, šta je nisi izašao na izbore, šta me gledaš ? A samo da ti kažem nastavljam ja, pito Stamat mene danas što nisi izašao na izbore, nisam mogao da te opravdam, završih ja.

Zino ko som kad ga izvadiš iz vode, izbroja mi sve po spisku u trenu, ustade i ko vetar izlete iz kafića. Au sad sam ga ugasio, krivo mi, preterah. A znam da mu kratak fitilj.

Ma ni deset minuta ne prođe zove: Alo konju, zbog radi izbora pečem prase, čekam te popodne. Ajde da se i mi omrsimo zbog radi ovih izbora. Ma taman da nešto kažem, on nastavlja : Ma konju jedan, unuci mi rođendan, ajde čekam te.

Ja ništa ne rekoh on već izvrnu svoj monolog i prekinu razgovor. I tako kako bilo da bilo, prese je bilo reš…..

Kud me vodi šumska staza….Leptiriću moj !


Kako znati stati, krenuti, kako nekad ne grešiti, nekad nešto i preskočiti. Dok rominja kiša, dok je magla oko mene, pustim po koju misao. Čisto da lakše šetam šumom. Šta je to što neka misao ne izlazi iz glave, pokušavam da je obrišem, resetujem. Ne ide.

A tebe se setim, znaš li da sad šetaš šumom pored mene, ruku pod ruku, dok magla krije nas, nema ni obrisa. Voleo bih kad bi znao kad prestaje san, jel ovo java, ma briga me, usklađujemo korake. Navučena kapuljača, oči ti skrivene, pričaš mi neke davno zaboravljene priče, potsećaš me na leptira, dok skakućeš i smeješ se, vukući me za ruku da trčimo. I sve je nevažno dok šetamo šumskom stazom, gle kiša počinje. Neka je, ona je naš putokaz kroz ovu noć. Leptiriću dođi mi opet, znaš da volim s tobom da putujem šumskim stazama. Laku noć leptiriću….

Mala crtica večeri


Šta da uradim da primetiš, da postojim, okreni se, pogledaj me!

Zlatibor, ulje na platnu, 20x30 cm

Zlatibor, ulje na platnu, 20×30 cm

Ništa neću, samo gledam, upijam, al volim da vidim te.

Ajde pogledaj me, okreni okice u mom pravcu, ako je i čežnja, nemoj…

Vidi, netremice gledam te, daj pogledaj me.

A znaj pogled moj prati te, kad me nema moj pogled luta i traži te.

Ajde pogledaj me !

Zima, suvi pastel, 30x40 cm

Zima, suvi pastel, 30×40 cm

 

 

 

Malo po terenu se motaš I vidiš divan okoliš


Fotografije Đajić Rajka


Evo malo fotografija deteta mog, dok studira u Beogradu on malo i fotofrafiše. Nema želju da ih nešto prikazuje, ali meni su se svidele, pa što da ne, nek se vide. Mislim da su dobre. Prosudite sami….

Nedelja, dan da sumiramo prethodne dane


srbija-drzavna_zastava_wp_537

 

Politika, ko politika me nikad nije interesovala, mislim da običan građanin ne treba da zna o politici mnogo. Izbori, za koga glasati i to je to. Ali ovo je Srbija, zemlja koja je prepuna politike, na svakom ćošku je.

Krenimo redom. Srbija i EU, probiše glavu sa tim, o tome se stalno trubi. A zašto pitam!

Pa zar Evropa nije sama rekla da nismo spremni za Evropu, da možemo (možda) biti članovi 2020, 2030, ma ko zna koje godine. Svake godine neki novi uslovi, novi principi. Ajd recite mi do kada, mislim čemu sve to, pa ako me neko neće, šta sad , neće. Mi u svojoj tvrdoglavosti seremo, al bukvalno o Evropi, a ljudi nas neće. Saginjemo se sve više i više. Došli smo do raskrsnice da se prizna Kosovo. Preko UNESKA da shvatimo da će nam kulturnu baštinu Srba čuvati isti oni koji su tu istu baštinu palili. Čuvaće je ljudi koji skandiraju na stadionu ubij Srbina, u svakom razgovoru vidiš da te mrze, e sad su oni potrebni da mi sačuvaju kulturnu baštinu. Nije nego.

Posebno me boli kao građanina ove zemlje, što gde god pogledam na Tv-u neki ambasador posebno Američki mrsi muda o našem stanju, objašnjava nam da treba da budemo dobri i slušamo učiteljicu (US). Dođe mi da ga predložim da se kandiduje za predsednika države. Ambasodori vršljaju po Srbiji kao da je to njihov ranč u Arizoni. A možda i jeste, ko zna.

Jedan od gafova Evrope je i da se odreknemo od Rusije. Šta će nam ona kad imamo Evropu, pa nema veze što nas neće. To ti je isto kao kad bi meni komšija govorio koga da primim u sopstvenu kuću, a koga ne.

Novak đoković reče da treba da povratimo identitet narodu, čovek iskren, vidiš da voli sopstveni narod. E ali kaže Vesna Pešić da se on ne razume. Pa da razume se Vesna godinama nas je uspešno vodila sa drugima, procvetasmo.

Za nju samo jedna poruka: Vesna sram te bilo, sram, ali ti nemaš ni srama izlišno je.

I na kraju ja kao običan građanin imam samo jednu poruku Srbiji: Zemljo moja, budi barem jednom pametna, okreni se sama sebi, brini o sebi prvenstvrno, nemoj slušati kojekakve strane savetnike, zahvali se svima na brizi i gledaj svoja posla. Mislim da će nam posle toga biti bolje. Uveren sam.

 

Боже правде

Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,

Suma-na-Zlatiboru-60X70cm

Suma-na-Zlatiboru-60X70cm

чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.

Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!

Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани
к’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!

Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај
настало је ново доба
Нову срећу, Боже дај!

Отаджбину српску брани
пет вековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани
моли ти се српски род!

Nova pesma, čitajući je shvatiš neke stvari o životu….


Kad sam je pročitao prvi put, danas, ostao sam bez teksta  sam sa sobom.

Pročitao sam je opet, naježio sam se, počneš da razmišljaš…..

I opet je pročitam i shvatim da je sve istina, da je to život, put kojim se krećemo.

Dirnula me je, do samih kostiju, protresla…..

Pročitajte biće vam sve jasno….

MOLITVA

Obijam gleđ sa svojih                                                                      molitva-kao-nasusna-potreba-covekova-1
kostiju.Sakupljam taj
iver,previrem u njemu. Spiram
se. Možda pronađem neko
zrno čistote u sebe, pa ga u
neki broš ugradim i ostavim
deci.
Čijoj i kojoj deci?
Svojoj, i njihovoj, i deci mojih
roditelja.
Dok si živ-dete si.
Roditelji imaju prečih poslova
u nebesima, nego da ti pire
usta,ko što se čini piletu,kad
se bez daha ispili iz jajeta.
Stablo je vezano za minule
žile, pijavice svih sokova. I
kada ih više pod stopalima
kore nema,udišu ih.
Tu su sve duše. One nas
natkriljuju i svetle u ušnim
školjkama i sviralastim
kostima, kroz čije duplju
proleću senice i gakovi.
Ko smo mi,ako nismo vrlet
vremena. Gde smo ,ako nas
nema u uspomenama, koje
se kao kamenac zubni talože
ispod čeone kosti. I to na onim
mestima, gde se kote crvi.Oni
crvi što nateraju ovna da se
zaleti na stablo i samelje ga u
glavi. U tom prasku udara je
zapis o nama.
Ostale ćage i pusule su
obične. Običan, to je postava
džepa, koja čuva trunje nas.
Ono trunje od sasušene
majčine posteljice, do praha
boginja i oprža vatre na čelu i
slepoočnicama.Taj prah je
najiskrenija knjiga o našoj
minulosti. Sada to nazivaju drugim                                                               
imenima. Sada se dokazuju
jedni drugima. Sada majkama
i očevima donose potvrde da
su deca njihova ili oni nisu rod
deci. Čovek je udario na Boga,
saterao ga u ćošak. Pitomi
Bog, se skupio ko štene, ko
svraka medju miševima i
paucima. Pustio je jadnog
silnika da omoća, da se
šepuri, da se istresa nad Njim.
Bože, kako si veliki. A, veliki si
jer imaš snage da od svih
budeš manji, pa i od čoveka,
koji se drzne , da sebe tim
odlikovanjem nazove.
Nemam gde jutros, ovako
grešan i oružnjao, pretvoen u
„svračiji“ rukopis i krnjave reče.                                                    Pesnik Slobodan Ristović
Oglodao sam se. misleći                                                                  Ovozemaljski stvor sa ogromnom dušom.
na druge. Sav sam iz parčića, da                                                    Veliki čovek u malom telu,
bih se iole poštene razdelio                                                             Iznedrio iz svoje duše i srca velike pesme.
Vama, koji mislite da
zaslužujete mene, više nego
što ja zaslužujem sebi. Šta ću
ja sebi, kada je vaša
sebičnost i glad zamnov veća i
od moje želje, da se sebe
nagledam, nadišem ,
nakukam, nabrukam, na kolje
iznabija, najašem kuršpuma i
omči nakrilatim…
Ja sam vaš, moj život bez
vas nije nigde stigao. Ni smrt mi
ne dozvoljavate, ona je božija,
a Boga ste mi odavno uzeli, da
ako ga nekako unovčite i
proćetrdate…
Noćas sam se setio, nekog
Bandule, lopova, kockara,
ološa i fukare…
Ima on još imena pohvalnih i
darovnih, ali ih ja nisam još
procedio i omirisa.
Na kartama je pokrao, u
kockanju, pobratima Dimu,
Oca dece, ženske i jednog
sina.
Uzeo mu što je za leb ,koji u
jamu ponese.
A, Dima ga zagrlio. Ljubi ga.
Kaže mu: Kuda bih jutros, da
sam ja tebe noćas pokrao?
Dimina žena psuje i kune
Dimu, a Bandulu ne pominje.
Eto, kako se sve naopako
shvati. Nedelja je. Ovo se ja molim
Tebi Bože. Ako ja ne razumem
ovu molitvu moju, Ti je razumi.

Sa velikim zadovoljstvom pročitam svaku njegovu pesmu.

Slobodan Ristović, pesnik Zlatibora, živi i stvara na Beloj Zemlji podno Zlatibora

Davna 2004, još neki motiv sa kaseta…


Šta ću, pronadjoh, pa ajde nek se vidi.

Davno beše, verovatno starim, al neka.

Eto i RTS je o meni izveštavao, pa nek se vidi.

 

 

 

 

 

%d bloggers like this: